Nakon što smo otkrili skulpturalne vaze beogradskog brenda keramike Igor., saznali smo da je njegov osnivač Igor Maršićević ujedno i grafički dizajner te glazbenik – i naravno, odmah ga pozvali na razgovor
Budući da aktualno izdanje časopisa Grazia slavi kreativnost u svim njenim formama, ovaj svestrani dizajner idealno se uklopio u naš idejni koncept.
U nastavku saznajte više o njegovom dizajnerskom studiju Thunder, bendu Izleti te već spomenutom brendu Igor. zbog kojeg nam je ovaj kreativan i zapeo na našem Instagram radaru.
S obzirom na to da se baviš grafičkim i web dizajnom, glazbom i produkt dizajnom, definitivno možemo reći da ti kreativnog entuzijazma ne nedostaje.
Odakle crpiš inspiraciju za svoj multidisciplinarni rad? Otkrij nam što te zapravo pokreće, koji su tvoji umjetnički uzori?
Hm, na ovo pitanje je uvek teško dati pravi odgovor obzirom da su područja kojima se bavim dosta različita. Što se tiče dizajna, koji je skroz primenjena disciplina, inspiraciju uglavnom pronalazim na Instagramu i Behance-u, i to pretežno na profilima koji se bave eksperimentima s tipografijom, editorijalima ili identitetima.
U vezi muzike i skulptura/saksija, više se trudim da ne stvaram nikakve premise ili ideje koje diktiraju trenutno vreme ili trendovi. Svakako je u doba informacija to poprilično težak zadatak, tako da sigurno ima uticaja muzika koja se sluša, određeni paterni sviđanja koji se ponavljaju itd. Tako i pre svega mislim da umetnost treba da ostane čista i nezagađena ličnim mišljenjima, bilo političkim ili bilo ličnim motivima.
Jedno od pitanja koje se ovdje svakako nameće samo od sebe jest – kada sve stigneš?
Dizajn je svakako stvar koja mi oduzima najviše vremena na dnevnoj bazi. Ja generalno nisam tip osobe koja binguje serije, ili igra igrice, tako da se trudim da sve svoje slobodno vreme trošim na svoje hobije, koji su i dalje muzika i skulptura. U zavisnosti od količine posla i vremena, jedna od tih stvari svakako mora da se stavi na hold, tako da sam prošle godine zamenio npr. keramiku sa muzikom i obrnuto.
Možda da krenemo od grafičkog dizajna kojim si se počeo baviti još tijekom studiranja na Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika, gdje si diplomu stekao 2014. godine.
U tvom životopisu ističe se angažman za beogradsku agenciju Drive te I&F Mccann grupu kao senior dizajner gdje si radio s brojnim poznatim klijentima – a upravo u tom periodu, točnije 2019. godine, sa suradnicom iz Drive-a (Ivana Knežević) dobio si nagradu Young Lions Srbija 2019. godine za kampanju “Jer ja tako kažem nije argument” što vam je donijelo sudjelovanje na Međunarodnom festivalu Young Lions u Cannesu.
Možeš li nam nešto više reći o tom nagrađenom projektu, kao i zašto si se odlučio na prekretnicu krajem 2020. godine i krenuti u solo dizajnerske vode?
Da, zapravo grafičkim dizajnom sam krenuo još ranije da se bavim, paralelno sa studiranjem industrijskog dizajna. To je bio logičan sled događaja, posto jednostavno nisam razmisljao u 3D-u.
Cela situacija sa takmičenjem na lavovima je bila poprilično nerealno iskustvo, od samog starta i sparivanja sa Ivanom (dosta smo se svađali u to vreme), brifa, do samog odlaska u Kan. Zadatak koji smo imali bilo je predstavljanje UN konvencije o pravima dece da sami donose odluke, i za njega smo imali 24 sata. Sam projekat je bio antikampanja, tj ideja cele kampanje je bila da se prikaže iz pozicije deteta, i to kako ono samo nikada ne utiče na odluku. To je podrazumevalo targetiranje roditelja sa google banerima, e-mailove dostava hrane, mikrosajtom, sve iz perspektive šta bi dete želelo u datoj situaciji.
Što se tice mog solo rada, rad u agenciji sa pozicije dizajnera svakako ima svoj životni span, koji je jednostavno došao kraju. To je i zbog tempa rada, a i zbog nedostataka dizajn izazova (naravno ima izuzetaka uvek). Kao i svaka živa stvar, sve ima svoje nedostatke i benefite, tako da sam svakako pokupio dosta stvari radeći sa velikim klijentima. Upravo zbog svih pomenutih stvari sam prošle godine i odlučio da otvorim dizajn studio Thunder, koji se bavi prvenstveno brendingom, pravljenjem tipografija i naravno web designom.
Na tom tragu, koji su za tebe glavni postulati dobrog dizajna – kako bi opisao svoj vizualni izričaj? Koliko se teško istaknuti kao samostalni dizajner u eklektičnom Beogradu?
Glavni postulat je naravno da odmah jasno kaže poruku korisniku, kao i da bude relevantan i upotrebljiv. Jedna od najgorih stvari je zapravo prenapucani dizajn koji nema pravu svrhu.
Što se tiče Beograda, iskreno ne bih znao da dam odgovor na pitanje. Ja imam samo par klijenata iz Beograda, sa kojima sa vremena na vreme sarađujem na projektima, a zapravo glavni klijenti su nam stranci. Svakako je širenje digitala i remote rada donelo da ne moramo da zavisimo od standardnih postulata koje su postavljeni u agencijama, kao i lokacije – tako da mi dizajneri imamo konačno priliku da učestalije radimo na identitetima i stvarima koje su ozbiljnije u pogledu dizajna.
Pregledom tvoje web stranice, vidljiva je poveznica između dizajna, glazbe i produkt dizajna. Naime, u okviru projekta “Kuramata” kreirao si font inspiriran staklenom stolicom Shira Kuramate, jednim od najvažnijih japanskih dizajnera 20. stoljeća, dok posteri, koje je ujedno moguće kupiti na web shopu, demonstriraju tvoje glazbene afinitete – dodatno naglašene kroz zanimljiv osobni projekt “Posterized”. Je li objedinjavanje ove tri domene zapravo u pozadinskoj filozofiji svega što radiš? Kako izgleda tvoj kreativni pristup?
Iskreno nikad nisam razmišljao na taj način da su zapravo povezane. Moje interesovanje ne zavisi direktno od disciplina i reona u kome je nešto napravljeno, upravo obrnuto. Tako da Kuramatina providna stolica moze da mi da ideju, kratki eksperimentalni film, ton sinta u pesmi, određeni izraz lica, sve može da da ideju.
Moj kreativni pristup upravo tako i varira u zavisnosti od toga šta se kreira, ali se uvek se trudim da ne izgubim glavnu ideju iz vida, i da se konstantno nepristrano vraćam i preispitujem stvari na osnovu nje. Što se tiče spajanja svega, da, svakako bi bilo idealno raditi na projektu koji bi sve spojio sve a ujedno bio i plaćen (smijeh).
Tvoj post-punk bend “Izleti” reflektira tvoje dugogodišnje prijateljstvo s Milošem Dimitrijevićem i zajednički entuzijazam prema elektronskoj glazbi – a prošle godine izdali ste singl “Dalje od vode”. Kako je djelovati na današnjoj alternativnoj glazbenoj sceni u Beogradu? Naime, u Hrvatskoj bendovi slični vašemu polako postaju endemska vrsta – kakva je situacija kod vas po tom pitanju? U kojem smjeru vidite daljnji razvoj benda?
Da, prijateljstvo sa Milošem i entuzijazam prema elektronici jeste relevantan, ali definitivno nije uticalo na kreiranje Izleta. Izleti su zapravo nastali slučajno kao moja igra sa starim mikrofonom i post-pank rifovima koje sam uvek znao da pravim. Tako sam svom nekadašnjem basisti Andreji pustio stvar i dogovorili smo se da radimo šta god bilo. Ime našeg starog benda Gimnastika smo ipak zamenili Izletima, zapravo kao omaž Parafovom albumu koji je na nas dosta uticao kad smo bili mali – a spot za “Dalje od vode” smo zajedničkim snagama radili Andreja i ja, edit i scenario.
A bendovska scena, ona je polako skroz krenula da se vraća u Beograd sa nešto mlađim bendovima. Doduše post-pank bendova skoro i da nema, pošto je to ipak malo delikatnija stvar od rokenrola. Određeni senzibilitet je neophodan da bi se to nazvalo post-pankom, barem ja tako verujem.
Što se nas tiče, trenutno završavamo miksanje prvog albuma koji izlazi ove godine, tako da smo i u potrazi za izdavačem. Konačno smo krenuli da radimo i s bubnjarom, tako da zapravo spremamo i neke svirke uskoro, a kasnije i spot za još jednu stvar.
U okviru recentnog teksta o vazama skulpturalnih formi, uvrstili smo i jedan model tvog brenda “Igor.” koji teži inkorporirati umjetnost u svakodnevni život.
Kako si došao do ideje o pokretanju brenda keramike? Kada se rodila tvoja ljubav prema produkt dizajnu i koliko ti je pritom važna nekonvencionalnost u dizajnu, što svakako sugeriraju tvoji radovi distinktivne artističke estetike?
Keramikom sam krenuo da se bavim sasvim slučajno, obzirom da se za nju nisam školovao, jednostavno sam se igrao. Tema čoveka kao kompleksnog bića i gde se krije lepota u stvarima mi je uvek bila privlačna, tako da je portret skulptura logičan sled interesovanja.
Obzirom da je skulptura jedna od najtežih disciplina, možda sam i arogantno sam krenuo da se bavim vajanjem, i u počecima to naravno nije izgledalo ni pristojno (iako svako misli da je hipertalentovan), ali malo po malo je to krenulo da liči na nešto. Svakako i sada mislim da je to tema i oblast koja je jedna od najdubljih i najtehničkijih u umetnosti, ali upravo ta težnja ka savršenstvu je i deo moje želje da se bavim time u budućnosti. Mislim to, a i jednostavno sam taktilan tip osobe.
A ideja da skuplture mogu da postanu upotrebni predmet mi se javila kada sam na Pinterestu (verovatno) video saksiju izlivenu iz kalupa koja je glava. Ona nije imala previše detalja, bila je masovne produkcije, više kao ekstrudirani 2d predmet, ali savršeno mi je dala ideju da isto tako upotrebni predmet može postati zapravo umetnički predmet. Tako je i sam postulat “brenda” da svaki proizvod uvek mora da zadrži umetničku vrednost, a u isto vreme bude i upotrebljiv i jedinstven.
Naravno, s obzirom ovaj pokušaj prikaza tvog svestranog kreativnog rada “in a nutshell”, neizbježno je pitanje – postoje li možda još neke umjetničke domene u kojima bi se možda volio okušati?
Hm, iskreno sam dosta stvari već probao, ali bih morao reći da bi to sigurno bio film, ili video. To je isto jedan ogroman zalogaj, ali mislim da bi mi kombinacija audio i vizuelnog savršeno legla, pa makar i u kratkoj formi.
Za kraj, možeš li nam otkriti na čemu trenutno radiš? Slijedi li uskoro možda nova kolekcija brenda “Igor.”?
Trenutno završavam album sa Izletima, ali ove godine svakako planiram da se više posvetim keramici, uvedem i još proizvoda osim saksija, tako da će verovatno biti i nove kolekcije.
Foto: Igor Maršićević
