Serijalom razgovora Firsthand htjeli smo otvoriti prostor za uvid u razna životna iskustva i svakodnevicu kreativnih imena na neposredniji, ležerniji način, udaljen od tendencija društvenih mreža koje često naginju poliranju stvarnosti. Osmišljen kao niz razgovora s kreativcima kroz koje nam pokazuju od čega su satkani njihovi profesionalni, ali i privatni dani – Firsthand nas vodi izravno u njihov camera roll
Ovog smo proljeća pratili koncertni program Žarište, koji je tijekom dva mjeseca u zagrebačke klubove dovodio sjajne glazbenike s hrvatske i regionalne scene. Nakon što smo prošle godine razgovarali s bendom Aracataca, zainteresirao nas je njihov koncert u Katranu u travnju u sklopu Žarišta, a sasvim smo slučajno tada primijetili da uz njih nastupa i Zhiva, odnosno Iva Pažin, srpska izvođačica sjajne energije koja je svoj debitantski album objavila 2023. i njime se pozicionirala na eklektičnoj razmeđi hip-hopa, jazza, popa i reggaea. Uslijedio je album “Zhiva Zdrava”, a ubrzo je uvrštena i među 11 regionalnih izvođača koje bismo trebali pratiti po izboru IMPALA-e i YouTubea.
Osim što se ističe energičnim izvedbama i izričajem koji se ne može svrstati pod samo jednu žanrovsku odrednicu, Iva je poprilično otvorena osoba s kojom smo skinuli romantizirani veo s karijere glazbenika. Stalan posao radi “od devet do pet”, otvoreno govori koja su joj područja u cjelokupnom njegovanju imidža i izričaja bliska, a koja nisu, te se ne libi svog stava o angažiranoj glazbi.
Razgovarali smo s Ivom o njezinu glazbenom putu, stvaranju između žanrova i svakodnevici iza pozornice.
Nedavno ste izbacili novi singl “Atom”, godinu dana nakon predstavljanja albuma koji je donio nešto mračniji i tvrđi zvuk. Kako se Vaš glazbeni izričaj mijenja zajedno s Vama i koja su ga iskustva ovaj put najviše oblikovala?
Kako u privatnom tako i u muzičkom smislu, uvek se trudim da ne stagniram. Volim da negujem tu vrstu radoznalosti i ljubavi prema kreativnosti, pa verujem da se to neminovno odražava i na muziku koju stvaram. Ovaj put, počev od “Atoma”, osetila sam prirodnu potrebu da se vratim “korenima” – muzici na kojoj sam odrasla i koja mi trenutno energetski veoma prija. Takođe, u poslednje vreme me jako inspirišu nove vokalne tehnike, pa kroz nove pesme dajem sebi prostor da se poigram i sa tim, i na neki način nateram sebe da izađem iz zone komfora kao kantautorka.
Kako je nastajao “Atom”? Kako je izgledao kreativni proces i što ste kroz pjesmu, ali i spot, htjeli iskomunicirati?
Za razliku od pesama sa prethodna dva albuma, “Atom” je dosta dugo sazrevao. Težili smo sirovijem zvuku, čemu su dodatno doprineli Danijel Grahovac na gitari i Rijad Šuta na bubnju. Ono na šta sam posebno ponosna kod ove pesme jesu vokali – zaista smo želeli da kroz moju boju glasa i izražaj u potpunosti prenesemo emociju pesme. Što se tiče spota, prvi put sam bila u ulozi scenariste. Tokom procesa nastanka i snimanja pesme imala sam jasnu sliku o tome kako želim da spot vizuelno isprati celu priču. Uz veliku pomoć i podršku sjajne ekipe iz Sarajeva, spot je realizovan baš onako kako sam ga zamišljala. Jedan fun fact – volim da pravim moodboardove za svoje projekte, tako da je mi je uvek zanimljivo uporediti finalni video sa prvobitnom idejom.
“Volim da pravim moodboardove za svoje projekte, tako da je mi je uvek zanimljivo uporediti finalni video sa prvobitnom idejom.”
Kad se nađete u studiju, koliko se početna ideja pjesme promijeni do finalne verzije? Dogodi li se često da pjesma na kraju završi potpuno drukčije nego što ste prvotno zamišljali?
Relativno često mi se to dešava, s obzirom na to da većinu pesama prvenstveno pišem uz klavir, pa te prve verzije često zvuče dosta akustičnije i nežnije. Recimo, za pesmu “Atom” tek smo nakon nekoliko verzija došli do te mešavine mračnijih trip-hop strofa i tvrdih rifova u refrenu.
Surađujete sa svojim partnerom Toshijem, koji je ujedno i Vaš producent. Kako ste pronašli zajednički jezik na poslovnoj i kreativnoj razini? Kako se međusobno nadopunjujete i što vaš kreativni odnos održava stabilnim?
Kao partneri, najviše i iskreno uživamo kada zajedno provodimo vreme u studiju, pa se tako saradnja razvila potpuno prirodno. Iako je u pitanju posao, muzika je naša najveća ljubav, tako da vrlo lako nalazimo zajednički jezik. Oboje volimo da eksperimentišemo, da slušamo, analiziramo i generalno uživamo u svakom delu bavljenja ovim poslom. Beskrajno sam zahvalna i ponosna što pored sebe imam partnera koji je, pre svega, vrhunski stručnjak u svom poslu, a naravno i najveća podrška u svemu što radim.
“Iza svega što publika vidi stoji mnogo rada, vremena, ulaganja i odricanja.”
Možete li nam opisati kako zapravo izgleda jedan Vaš dan? Što ljudi možda romantiziraju kad je riječ o životu glazbenika, a realnost nezavisne scene izgleda potpuno drukčije?
Postoji određena romantizacija profesije muzičara, ali realnost je često drugačija. Mnogi od nas, uključujući i mene, rade i druge poslove kako bi mogli da ulažu u svoju muziku i grade autorsku karijeru. Iza svega što publika vidi stoji mnogo rada, vremena, ulaganja i odricanja. U principu, većina mojih dana izgleda poprilično slično – jutarnji trening (ako se nateram), posao “od devet do pet”, ručak i pravac studio dok ne popadamo.
Imate vrlo prepoznatljivu estetiku. Koliko promišljate svoj imidž i vizualni identitet, a koliko sve dolazi spontano i intuitivno?
Moram priznati da je moj vizuelni identitet još uvek vrlo spontan i intuitivan. Nikada nisam bila veliki poznavalac mode, pa mi je to oblast koja mi je istovremeno i strana i zanimljiva, jer svakodnevno otkrivam u čemu se zapravo osećam dobro dok nastupam. Plava kosa, po kojoj sam danas prepoznatljiva, takođe je bila potpuno intuitivna odluka pre deset godina. Iako je bilo povremenih promena, i dalje se najsigurnije i najprijatnije osećam kada sam plava. U suštini, najvažnije mi je da se osećam dobro, udobno i osnaženo u onome što nosim i predstavljam.
Koje su Vam trenutačno najveće estetske reference – filmovi, fotografi, moda, vizuali, internet kultura ili nešto sasvim drugo?
Trenutno mi se estetika uglavnom prirodno nameće kroz osećaj koji želim da prenesem muzikom. Internet kultura je danas stvarno neiscrpan izvor inspiracije, ako znaš šta i kako da posmatraš. Pošto mi moda nije primarna strast, reference često crpim iz svega što konzumiram – spotova drugih muzičara, filmova, ali i beskonačnog doomscrollovanja po Pinterestu, TikToku i Instagramu, prateći kreativce, muzičare, stiliste, kostimografe, dizajnere i ponekog influensera.
“Internet kultura je danas stvarno neiscrpan izvor inspiracije, ako znaš šta i kako da posmatraš.”
Kad govorimo o koncertima, koliko ste uključeni u kreativni dio onoga što publika na kraju vidi – od svjetla i scenografije do videovizuala i stylinga? Kako izgleda proces pripreme jednog nastupa iza kulisa?
Uvek sam maksimalno uključena u kreativni proces i trudim se da zajedno sa bendom i ekipom izvučem maksimum iz svakog nastupa. Sam proces pripreme je verovatno sličan kao i kod većine koleginica. Styling i šminku najčešće radim sama, ali kad god imam priliku volim da sarađujem sa Nevenom Ivanović, koja osim što ima sjajno opremljen fundus, zaista je divna osoba i odlična stilistkinja. Nedavno sam započela i prelepu saradnju sa Katarinom Grgurović. Pred nastup najviše volim da imam mir i tišinu koliko god je to moguće, malo vremena za raspevavanje – i to je uglavnom to. Posle samo jedva čekam da sa bendom izađem na binu i zabavim se.
Živimo u vremenu u kojem feedback dolazi konstantno, često i onda kad ga ne tražimo, a pogotovo kad se bavite javnim i umjetničkim radom. Kako se nosite s time i utječe li to na Vaš daljnji kreativni izričaj?
Moram priznati da do sada nisam imala preterano mnogo negativnih komentara, a ni oni koje sam dobijala nisu previše uticali na mene. Mislim da sam dovoljno emotivno zrela i da iskreno verujem u svoj rad i trud koji ulažem, pa nemam razlog da me takve stvari poremete. Drago mi je kada ljudi imaju potrebu da komentarišu moj rad, a konstruktivne kritike od ljudi koje smatram relevantnim uvek rado prihvatam.
Na prvom albumu pjevali ste o mentalnom zdravlju, a kasnije ste se dotaknuli i položaja žena. Koliko Vam je važno kroz glazbu progovarati o društveno angažiranim temama?
Mislim da svaka osoba, a posebno umetnik i muzičar koji ima javnu platformu, nosi određenu dozu odgovornosti prema društveno odgovornim temama. Iako postoje muzičari koji mnogo direktnije i elokventnije obrađuju takve teme, ja to radim na jedini način koji mi je prirodan. U kontekstu svega što živimo na Balkanu, često sam pokušavala da na silu pišem angažovanije tekstove, ali sam shvatila da to jednostavno nisam ja. Zato se trudim da svoju angažovanost prvenstveno živim kroz svakodnevni život i lične vrednosti.
Bavite li se još nečim izvan glazbe – imate li hobije, rituale ili interese koji Vas pune kreativnom energijom?
Iako pored full-time posla i muzike ne ostaje mnogo slobodnog vremena, trudim se da negujem hobije u kojima uživam. Volim boravak u prirodi – planinarenje, sportsko penjanje, trčanje, bicikl… Inspirišu me i koncerti, pa u slobodno vreme volim da idem i na nastupe svojih kolega, ali i bendova i izvođača na koje se ugledam.
Kad niste u studiju i ne razmišljate o glazbi – a vjerujemo da je to rijetko – gdje ste i što Vas tada najviše inspirira? Kako se resetirate?
Priroda, uvek priroda. Ugašen telefon, tišina, šetnja. S druge strane, volim koncerte i žurke – to me uvek resetuje i inspiriše.
Foto: Anela Oldwolf Hodzic, privatna arhiva
