Jelena Đokić osnivačica je brenda Mom’s pants iz Beograda, koji od samih početaka, 2018. godine, osvaja Hrvatice u gotovo jednakoj mjeri kao i njezine sunarodnjakinje. Ta sjajna i inspirativna regionalna modna priča sad je dobila novo poglavlje – Mom’s pants showroom, koji se nalazi na adresi Gajeva 44 u Zagrebu!
Kako si i kad odlučila pokrenuti brend?
Anegdotalno je dovoljna sama po sebi noć u kojoj mi je ideja o brendu pala na pamet. Sećam se da je bio sam početak proleća 2018. godine. U tom periodu uveliko sam mozgala šta bi mogao biti moj dopunski posao pored već postojećeg posla modnog agenta. Ideja o Mom’s pants došla je tačno u 01:30 izjutra. Kažem došla, jer se bukvalno samo odjednom stvorila jasna slika o tome šta želim da radim, šta želim da stvorim, kakav želim da bude naziv pa čak i sam logo. Skočila sam iz kreveta kao malo dete, prepuna entuzijazma jer znala sam da je to – to. Istog trenutka sve sam zapisala na papir, svojom rukom iscrtala logo (koji je, naravno, grafički dizajner kasnije uredio) i od sutradan krenula u realizaciju svoje ideje. Tada nisam imala ni blagu ideju da ćemo jednog dana o Mom’s pants pričati kao o brendu, znala sam samo da radim nešto drugačije i jedinstveno. Nešto u šta nijedne sekunde nisam sumnjala. To je bilo to za mene.
Koje su bile najveće prepreke u početku kod plasiranja brenda?
Pronaći sve ljude koji su neophodni da bi uopšte mogla da počnem. Sama sam se upustila u potragu za materijalom, za modelarkama, krojačicama, šnajderkama. Kako to nije mogao biti bilo koji materijal, niti bilo kakvog kvaliteta, trebalo je nekoliko nedelja traganja za istim.
Kasnije je usledila sledeća prepreka: pronaći ljude koji će razumeti moju ideju i pretvoriti je u opipljivu stvar. Nakon silnih pokušaja i obilazaka raznih krojačkih studija, i dalje se nije nazirala ni trunka nade da ću uspeti u tome. Sećam se da mi je moj kolega Luka rekao: “Jekiša, 21. je vek, nemoj da odustaješ, naći ćeš sigurno nekoga tko će moći da radi s tobom.” Beskrajno ću mu biti zahvalna na toj rečenici, nastavila sam potragu dalje i našla ih.
Čega si se bojala a da te ugodno iznenadilo?
Početka. Ja nisam školovani dizajner, niti je bilo ko iz moje porodice ranije imao dodira sa tekstilom, a potrebno je veliko znanje kako bi se uopšte upustili u taj proces stvaranja. Danas, sa današnje tačke, mogu otvoreno da kažem – potrebna je jaka volja, želja za učenjem, istrajnost, strpljenje i vera. Sve što zamislite moguće je ostvariti, čak i ako za to niste školovani. Čisto da ne bude zabune, vrlo cenim svakog školovanog dizajnera i smatram da su to isto godine i godine ulaganja u sebe i svoje školovanje, što je apsolutno za svako poštovanje.
Koja ti je bila misao vodilja oko estetike koje ćeš se držati? Kako bi je opisala?
Pre svega estetika moje mame. Sam brend je i dobio naziv po njenim pantalonama koje sam redizajnirala. Samim time to je prvi pravac za kojim sam posegnula i ostala pri istom. Retro estetika nekih prošlih vremena. Pre svega estetika vremena kad su se odevni komadi cenili, puno više čuvali i zaista ponosno nosili naziv statement piece. To su forme naglašenih ramena, istaknutog struka, ženstvene, elegantne, sa sasvim dovoljnom dozom seksipila koja nije prosta već lepa. Forme koje ako mene pitate poručuju da žena može biti apsolutno sve što ona zamisli da želi biti u datom trenutku.
Kako ti je bilo pronaći ljude? Kakvo je stanje u Srbiji što se tiče zanata? Kod nas je primjerice mnogim dizajnerima teško pronaći dobre krojače s obzirom na rasipanje tog važnog zanimanja.
Čini mi se da su ljudi na koje sam naišla na svom putu tražili mene podjednako koliko sam ja tražila njih. Vrlo sam specifična osoba kad je u pitanju posao, kao i tim ljudi s kojim mogu raditi. Za mene je rad proces u kome uživam i volim da svi budu maksimalno ispoštovani kako bi se zajedno dobro osećali. Ljudi su zaboravili pomalo kako to izgleda. Svi su sebi samima na prvom mestu. Smatram da smo mi svi podjednaki i niko na ovom svetu ne može postići ništa dugoročnosam. Svoje saradnike cenim, uvažavam i beskrajno sam im zahvalna na svemu što smo uradili kroz ove četiri i po godine jer bez njih ne bih uspela. Što se drugog dela pitanja tiče, nažalost, ni u Srbiji nije sjajna situacija po pitanju bilo koje vrste zanata, pa samim tim ni zanata koji je nama potreban. Iskreno se nadam da će se to promeniti na bolje kroz vreme.
Jedna od ljepote mode jest njezin univerzalni jezik. Što misliš da priječi naše regionalne brendove, od kojih mnogi imaju sjajne kolekcije, u tome da se više plasiraju na inozemna tržišta?
Rekla bih sama pozicija naših brendova u odnosu na zemlje iz kojih dolaze. Sigurno i tu imamo trenutak straha izlaska iz sigurne zone i upuštanje u novu avanturu. Mada, moram priznati da se ipak i pored toga pojedini uspeju probiti. Sigurno oni istrajni i uporni, jer ponovit ću, sve je moguće. Nekada brže i lakše, a ponekad i malo sporije i teže, komplikovanije.
Došla si nam napokon u Hrvatsku. Reci nam više o toj odluci i gdje te se može posjetiti.
Daaaaa! Suprug i ja dugo smo planirali ovaj korak. Bili su to sati i sati razgovora, preračunavanja, jer ipak nema nikake garancije da li će taj korak biti uspešan ili pak ne. Međutim, presekli smo i rekli da ćemo dati najbolje od sebe da sve bude kako treba, pa ćemo videti. Ako ne probate, ne možete ni znati. Sve što smo zamislili, pronašli smo – predivan salonac s visokim plafonima koji se nalazi u centru grada, divne ljude koji su nam pomogli u opremanju istog! Showroom se nalazi u centru grada, Gajeva 44. Malo je reći da je feedback koji Mom’s pants ima od strane Hrvatske fantastičan, tako da se puno radujemo i jedva čekamo da vidimo kako će sve izgledati.
Ideja iz emocije ili emocija iz ideje? Koliki postotak uspjeha čini strast, a koliki poslovna racionalnost?
Ideja iz emocije. Emocija je u svakom segmentu mog života moja glavna vodilja. Bez nje ništa ne bi bilo kao što je bilo do sada, ona pruža slobodu koja je svim kreativcima neophodna da bi mogli stvarati. Poslovnu racionalnost ostavljam suprugu, za mene je samo emocija važna.:)
Kad bi trebala dati jedan savjet novim, mladim poduzetnicima/poduzetnicama, što bi im rekla?
Počnite i pre svega istrajte. Verujte i borite se za svoju ideju, univerzum ne može sve sam, morate i vi malo.
